Reversno bušenje (Eng. Reverse rotary drilling)
Metoda bušenja koja se primenjuje pri izradi bunara uglavnom velikog prečnika, pri čemu se primenjuje reversno ispiranje. Fluid za ispiranje se upumpava u prstenasti prostor između bušaćih šipki i zidova bušotine, ulazi u otvore na dletu i kroz bušaće šipke struji ka površini terena prema taložnom bazenu. U primeni su dva načina „uzrokovanja“ tečenja fluida u bušotini u obrnutom smeru uzlazno kroz bušaći pribor: pomoću injektora i centrifugalne pumpe i pomoću kompresora metodom vazdušnog liftovanja. Ovom metodom se najčešće buše bušotine prečnika 1100 mm, 820 mm, 750 mm i 620 mm. Prednosti ove, u odnosu na klasičnu metodu, su te što se njome postižu znatno veće ulazne brzine, koje omogućavaju brže iznošenje materijala sa orta bušotine, bržu izradu, kvalitetniju ugradnju zasipa, veću efikasnost bunara i dr. Uslov za primenu reversnog bušenja je takav da nivo podzemnih voda (NPV) treba da bude najviše 3-5 m ispod površine terena, a da stene ne budu čvrste.
Dragišić, V., Polomčić, D., (2009) Hidrogeološki rečnik, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko Geološki fakultet, p. 399, R164,
